y2004g

 

Kako sam postao YU7YG

 

Mnogi dogadjaji koji su ovde iznešeni, nisu samo puka sećanja. Uspomene vremenom blede i nestaju, ali vodeći svoje dnevnike rada, stekao sam naviku da na njihovim marginama beležim sva značajnija zbivanja u mom životu. Da to nisam radio, mnogo bi toga prekrio veo zaborava.

Prve korake u čarobni svet radioamaterstva napravio sam kao petnajstogodišnjak, daleke 1952. To leto sam provodio kod stričeva u Skoplju. Jedan od njih se bavio popravkama radioaparata. Imao ih nekoliko, kao i gomilu kojekavih delova. Delove je čuvao u jednom velikom sanduku sa pregradama. U jednom pregradku su bili slozeni razni radioamaterski casopis iz predratne Jugoslavije, one pre 1941. Neki od njih, koliko se sećam, su bili formata A5. Pelistavajući ih preskakao sam komplikovane za mene tad nerazumljive šema i njihove opise, sve dok nisam naišao na jedan članak o detektoru. Šema mi se učinilam prihvatljivom. U članku u detalje je opisano funkcionisanje i što je za mene bilo najvažnije detaljno je opisano kako da se on napravi. Učinilo mi se da bih to mogao da uradim. Kasnije sam spoznao da je velika većina radioamatera krenula baš tim putem.

Stric mi je pripremio sav materijal (slusalice, promenljivi kondenzator, CuL zicu, kućiste sa kristalom galenita). Petljao sam nekoliko dana sa kalemom, morao sam da podignem i dugu antenu. Na kraju, bio sam presretan kada sam u slusalicama, konačno čuo signal Radio Skoplja i onu melodiju koja se čula u pauzama : "A bre Makedonče". Ovi mi tonovi još uvek zvone u ušima.

Vrativši se kući (Kikinda), odmah sam podigao antenu dugu (ca 45m, visoku preko 15). Susedni Radio Temisvar se čuo jako i po čitavoj "skali". Nov izazov je bio napraviti bolji, selektivniji detektor. U časopisima koje sam poneo iz Skoplja, pronašao sam šemu "DX Detektora", sa dva rezonantna oscilatorna kola i prilagodjenjem antene. Sada se iz slušalica već moglo čuti nekoliko stanica.

Ovo je definitivno odlučilo o mojoj amaterskoj ali i profesionalnoj budućnosti.

U gimnaziji sam od jednog drugara čuo da u Kikindi postoji Radio Klub i da je on član tog kluba. Dogovorili smo da se tamo nadjemo iste večeri i odmah sam se učlanio. Bilo je to malo razočaranje jer mi se ambijent baš nije dopao. 1954, Živko, tada YU1EC (sada YT7EC), predložio je trojici iz kluba, Janiki, Bokalu (sada YU1SJ) i meni, da krenemo sa tečajem za operatora pripravnika. Za osnivanje PPS-a je tada trebalo 3 operatora. Nisam imao pojma o PPS-u i šta se sve tamo sve zbiva. Mada se Živko trudio da nam dočara doživljaje, u početku nisam mogao da stvorim pravu sliku o svemu tome. Kasnije, malo iz njegovih priča o vezama koje je povremeno održavao u Zrenjaninu, a najviše posle filma KAD BI SVI MOMCI SVETA, počeo sam da naslućujem za šta se mi to pripremamo. Te smo godine sva trojica, u Zrenjaninu, polozili ispit. U komisiji nam je bio, sada pokojni doajen našeg pokreta Aca Tošic.

Zbog svega ovog sam bio malo i zapostavio učenje. Morao malo vise da se posvetim učenju, bližila se matura.

U Septembru 1955. ostala smo samo nas dva operatora : Živko i ja. Jani je digao ruke od amaterstva a Bokal je bio prinudjen da napusti Gimnziju u Kikindi i predje u Zrenjanin.

Žvko i ja smo se dogovorili da napravimo novu antenu, WINDOM sa jednožičnim  napajanjem od 600 ohma  (šta bi drugo, tada nije bilo ni TWEEN LEAD-a a za COAX-u smo samo čitali). Napravili smo onu, FUL SIZE, dužine 40m. Bila je postavljena veoma visoko (30-tak m). Za nas PPS smo dobili novi prijemnik, RIZ-ov TUŠKANAC. Jedan naš drugar mu je nespretno "napravio BFO", tako što je povećao spregu u MF-u, toliko, da je prijemnik počeo da oscilira i na stanicama "zviždi". Time je Rx postao jako gluv, malo se šta moglo čuti, sem onih jačih stanica iz bližeg okruženja. Skala na KT je ostala nepromenjena. Od raspolozivih 25-30cm, samo je par milimetara otpadalo na amaterske opsege. Svaki put kada bi čuo da mi neko odgovara na poziv, bio bih presretan.

Nezadovoljan TUSKANCEM, pokušavao sam da sam napravim neki prijemnik, bar za 80 i 40m. Iz časopisa dobivenih od strica, odabrao sam audion sa cevi LV1 i detaljnim podacima za kalemove. Kalemove sam motao na telu načinjenom od tvrdjeg papira korica svesaka i lepio ih pečatnim voskom u "sokle" pregorelih baterijskih cevi RE-074. Opsege sam menjao promenom kalemova u podnožju za tu cev. Bilo je mnogo lutanja dok nisam usaglasio namotaje za 40 i 80m, da bi se pokrili opsezi sa istim promenljivim kondenzatorima (za biranje stanica i reakciju). Na sreću, brzo sam našao tako željene CW signale. Sada su se čule i "daleke" G, SM, UA9, OH. Jednom cak W2NUS .... Medjutim, ovaj prijemnik je imao jednu veliku manu. Tačno svodjenje frkvencije Tx-a na frekvenciju Rx-a bilo je nemoguće. Signala iz Tx-a totalno je gušio Rx, jer su oba uredjaja bili montirani na otvorenim šasijama. Dalje nisam više radio na njemu, matura pa zatim upis na Elektrotehnicki Fakultet u Zagrebu bile su mi preče obaveze.

Ubrzo a na moju veliku žalost i Zivko odlazi iz Kikinde, bio sam ostao sam u PPS-su, sve do mog odlaska na studije.

PPS mi je od kuće bio udaljen oko 2 km. Sve do mog odlaska, redovno sam špartao duž grada, ne bi li uradio koju vezu. Bilo je dana kada se nije čula ni jedna jedina stanica!

Kao brucoš, nisam se odmah priključio nekom od klubova. Ali kada je na Fakultetu sve stalo na svoje mesto i krenulo normalnim tokom, učlanio sam se u RK "Rade Končar", YU2BQR, koji je bio najbliži mojoj iznajmljenoj sobici. Bio sam fasciniran tehnikom koju sam tamo zatekao :

Predajnik : ECO (P10) - BF (6L6) - DR (P35) - PA (2 x LS50)
Prijemnik : BC348

VN ispravljač bio je izveden sa cevnim diodama punjenih živom. Kod tastovanja, impresirao me je vizuelni i zvučni efekt, nastalog od naprezanja VN trafoa i svetla živinih ispravljačica. U klubu je bilo dosta operatora, za rad na stanici smo morali da čekamo na red. Ubrzo sam skupio QSL-ke, uslov za klasu i lični znak YU2YG.

Negde sredinom 1959. Zlatko, YU2CE, je klubu obezbedio prijemnik - san tadanjeg radioamaterstva : COLLINS 75A1. Od tada nisam izbijao iz PPS-a.

22.03.1960, uz pomoć Zlatka, nekako sam uspeo da sastavim moju prvu home stanicu. Tx: EF80 - oscilator, EL84 - multiplier/driver, 807 u PA. Imao je veoma "uzan" signal, zahvaljujući kvalitetnim delovima (kalitna tela za kalemove, silvermica kondenzatori ...). Prijemnik je bio BC348, dobio sam ga na poslugu od Zlatka YU2CE. Moram reći da je Zlatko bio divan drugar, pomagao mi je kad god je mogao, mnogima, i ne samo meni. Gazdarica stana u kom sam stanovao, dozvolila mi je da podignem VS1AA ("sloper", prema NW). Po prvi put sam tako proradio i od "kuće".

Negde u Septembru 1960. stiže mi, tada popularni VFO GELOSO. Sada sam sa solo GELOSO QRV na svim KT opsezima. Sa 6L6 na izlazu i 400V na anodi, input je bio ca 15W. Jedva sam sada uspevao da izbalansiram rad na stanici i obaveze na fakultetu.

Koristio sam svaku priliku da se, bar na kratko, vratim kući, u Kikindu. To i nije bio neki problem, imao sam besplatnu režijsku kartu. Pri povratku za Zagreb, kroz Beograd, nisam propuštao da obidjem vojne otpade. Jednom prilikom naidjem tamo na KT prijemnik, sa svim cevima !. Bio je to neki britanski, korišćen u avijaciji. Nisam mogao da odolim, odmah sam kupio dva! Od novca kojeg sam od roditelja dobio za život, ostalo je tek toliko da platim sobu. Od ova dva prijemnika sastavio sam jedan. Kada sam ga priključio, prvo sto sam na njemu čo bio je razgovor pilota sa kontrolom leta lokalnog Aerokluba (AM). Niko nije bio sretniji od od mene.

Tada sam vec radio na ETF, prvo kao demonstrator na katedri za Osnove Elektrotehnike (profesora  Lončara, honorar kojeg sam za to dobijao, izbavio me je posle one kupovine prijemnika, HI), a zatim, kao laborant na katedri za Merenja (prof. Bego). Imao sam tada pristup instrumentima i ne samo naše katedre. To mi je mnogo olakšalo, da novi prijemnik svedem na amaterske opsege, ugradim BFO sa diodnim balansnim demodulatorom i CW filtar u NF-u. Bio je to sada solidan super za KT sa 8 cevi. Ove i kasnije gradnje su se nekako poklopile sa predmetima koje sam slušao i polagao. Ta koincidencija je bila jako korisna, pretakao sam teoriju u praksu. Sve je to učinilo da odslušano gradivo ostane trajno i duboko u meni.

Karlo, YU2IT je radio u fabrici Rade Končar, inače veoma pedantan i vrstan stručnjak za radiotehniku ali i za mehaniku. Alati za brizganje bakelitnih tela sklopnika serije CN (Rade Koncar) su njegovo delo. Karlo mi je napravio 3 komada RACK šasije za moj novi predajnik. Na jednoj sasiji sam ugradio VFO GELOSO i PA sa 807, na drugoj ispravljač a na trećoj, anodni i G2 modulator, sa 2 komamda EL34. Svi delovi šasija, sem prednjih ploča, bili su od gvozdenog, dekapiranog lima. Veće rupe na šasijama sam rezao modelarskom testericom! Transformatore sam montirao na sasiju tako da jezgro lezi na njoj a deo namotaja je virio ispod sasije. Takva montaža izgledom deluje i lepo i profesionalno, ali zato su otvori na sasiji bili grozno veliki i isto tako grozni za rezanje. Dok sam ih rezao utrošio sam gomilu modelarskih pilica i po prstima dobio krvave žuljeve. Modulacioni trafo je bio najveći kao i otvor za njega. Zauzeo je skoro polovinu šasije!. YU2CE mi je omogucio pristup biblioteci republičkog SUP-a, gde sam u jednom italijanskom časopisu naišao na članak koji je u detalje opisao način proračuna modulacionog trafoa. Sam sam ga namotao, uostalom od uvek sam motam sve moje trafoe. Tome me je naučio Karlo, YU2IT, postao sam dosta spretan u tome, jer sam namotao na stotinu njih, potrebnih dvema laboratorijama na našem fakultetu.

Prva veza na AM a sa novim Tx-om, je bila je sa jednom G stanicom. Raport o modulaciji, na moje veliko zadovoljstvo, bio je "FB modulation, like BBC". U to vreme sam napravio i moj prvi elektronski taster. Bio je to blocking oscilator sa ECC82. Od tog doba nikada se vise nisam vratio "pešaku".

24.10.1961. za Konstrukcioni Program na Fakultetu predajem rad : Prijemnik za HAM KT opsege, sa 14 cevi (ispravljačica nije uracunata HI)), sa dva mešanja i Q multiplierom u niskoj MF. Q multiplier je drastično povećao seletivnost ali je i povećao osetljivost prijemnika. Mislim da je mnogo selektivniji od svih mehanickih ili kristalnih filtera za CW, ali je zahtevan kod izrade i podešavanja. Slabašne signale, koji bi se u gužvi jedva čuli, aktiviranjem Q multipliera i pažljivim podešavanjem, izdvojio bi se traženi signal a u zvucniku prijemnika bi se čuo jak i rezak ton, kao u zujalice. "Poklopio" bi sve ostale signale oko sebe. Amaterski opsezi jako su razvučeni po skali od ca pola metra! Ovaj prijemnik mi je okrenuo novu stranicu u mom radu na KT.

Sa ovim uredjajima sam radio sve do kraja 1962. Kao poklon za diplomu dobio sam novi Rx. Moja baka me je stavila pred dilemu (bar je ona tako mislila). Mogao sam da biram izmedju motora NSU Maxi i KT Rx-a. Naravno da sam izabrao prijemnik RX60, kog je DARC tek lansirao. Kasnije mi je bilo žao što nisam pre toga saznao za DRAKE 2B.

Sl. 1. Rx: dvojni super sa 14 cevi, sa Q multiplajerom, desno Tx: VFO Geloso + PA sa 807. Ispod Tx-a je ispravljač. Modulator je bio u gradnji ...

Nekako pred kraj studija po prvi put sam se zainteresovao za takmičenja, na KT i UKT. Najviše su mi se dopale same pripreme za takmičenja. Prvo moje KT takmičenje je bilo REF, Februara 1962. Diploma za 2. mesto je bio podstrek da mnoga predstojeća takmičenja i priprema za njih. Sve do 2004. takmičenje je bilo važan deo mog amaterisanja.

Na trećoj godini studija, nas nekoliko entuzijasta, osnovali smo Akademski Radio Klub u Zagrebu. Prostorije kluba su bile u centru Zagreba, u prostrijama dela Elektrotehničkog fakulteta (nasuprot Studentskog centra). Pored PPS-a (YU2ABD)  i konstruktora bila je i sekcija koja se bavila proučavanjem digitalnih sistema. Tu sam se po prvi put susreo sa digitalnom tehnikom, koja će mi kasnije biti profesionalno opredelenje. Posle Diplome na ETF u Zagrebu završavam specijalizaciju za NC i CNC upravljanje na Akademiji za upravljanje na alatnim mašinama u Karl Marx Stadtu, (sadašnjem Chemnicu), da bi zatim obavio specijalizaciju pneumatskog upravljanja sa sistemom DRELOBA, u Dresdenu. Time se zaokružio ciklus moga obrazovanja u struci. Učenje, dakako, time nije prestalo.

Od moje diplome je prošlo 50 godina. Nestvarno, kao u snu. Moj fakultet to nije zaboravio i nas, koji smo diplomirali 1962. podsetio na to divno vreme i dogadjaj  prikladnom diplomom :

Godi ta divna pažnja i veoma sam zahvalan na njoj.

Posle diplome, u Zagrebu sam ostao još neko vreme i obavio potrebne formalnosti. Napokon krajem Novembra 1962. konačno se vraćam kući. Bio je to mukotrpan povratak. Na ruke sam nosio pozamašan teret : 2 Rx-a i Tx sa tri panela. Pešačenje u gluvo doba noći, od Beogradske glavne železničke stanice do Dunav stanice, tu muku neću valjda nikada da zaboravim.

Dugo nisam mogao da shvatim da je ova faza školovanja završena, pretpostavljao sam da će mi to školovanje biti mnogo teže. Najverovatnije je to ispalo tako lako zbog relaksacije i ogromnog zadovoljstva kojeg sam nalazio radioamaterstvu.. Kasnije se ipak ispostavilo da ono najteže tek dolazi ....

 

Sl. 2. Moje prvo UKT takmičenje ali i prvi kontest Akademskog RK Zgb.

(YU2YG, prvi sa leva, zadnji u gornjem redu je Tuke iz Novog Sada, Prolece 1961 Zadnji u donjem redu: Mira i Milan YU2RN.)

 

Sl. 3. Stanica osvežena panelom anodnog i g2 modulator i novim prijemnikom RX60. Na Rx-u, do modulatora je elektronac sa ECC 82. (Stanica u Kikindi 1962).


1963. sam u armiji. 1964. sam se konačno vratio (kako je lepo opet biti kod kuće!) i počeo da radim. Te godine sam se i oženio, dobio stan i počeo da se kućim. Pored angažovanja u firmi ali i oko zarada van nje, uvek sam nalazio vremena za rad na stanici i oko nje. 1966. sam napravio svoj prvi SSB predajnik. SSB generator je bio na 9 MHz sa filterom XF9B i VFO na 5 MHz. Odmah sam bio QRV na 3.5 i 14 MHz. Nešto kasnije sam dodao kristale i jedan mešac, kako bih bio QRV i na ostalim opsezima. Sagradio sam zatim linearno pojacalo sa 813 sa 6L6, kao "clamp tube regulated amplifier". Na CW izlazna snaga je bila oko 300 W a na SSB je bilo nesto više od 600 W PEP. Podigao sam i moju prvu QUAD antenu za 14, 21 i 28 MHz. Napravio rotator i kontrolu smera sa SELSIN MOTORIMA. Ova kontrola dan danas uspešno radi kod YU7DZ. 1967. sagradio sam moj prvi tranzistorski elektronac na mojoj prvoj štampanoj ploči.

1969. odlazim za trbuhom za kruhom u Energoinvest u Sarajevo. Zbog novih obaveza nisam mogao mnogo da se bavim mojim hobijem. Na svu sreću ili nesrecu, klima u Sarajevu nije odgovarala najmladjem članu porodice, pa smo se 01.01.1972. preselili u Novi Sad.

Sl. 4. Levo iznad prijemnika je SSB predajnik za sve KT opseg. Desno je linear sa 813 u režimu "clamp tube regulated amplifier sa 6L6". Od VFO Geloso ostade samo skala i promenljivi kondenzator. Opet sve samogradnja. (Kikinda 1964)

1973. pravim svoj prvi keyboard sa memorijom za 6 poruka (6 komada shif registara 7733, svaka po 1k), predvidjen za rad u CW takmičenjima.

1974. se upuštam u veoma ozbljan projekt : pravim svoj prvi tranzistorsko - IC primopredajnik. Prijemnik sa dva mešanja, oba sa balansnim mešacima sa Shotky diodama, sa kristalnim filtrima u oba MF (za CW i SSB), QRV na svim opsezima. TX je davao 80 - 100W na CW i SSB a ca 20W na RTTY, (bez da se pokrene intenzivno hladjenje HI). Na izlazu predajnika su bili dvostruki bandpass filtri sa toroidnim jezgrima, za svaki opseg posebno. Utrošio sam mnogo vremena, novaca i truda da bih ga završio. Sumnjam da ću se ponovo upustiti u ovakvu avanturu. Otudjio sam ga 1985. da bih kupio novi, tek lansirani ICOM IC-730.

Pored pomenutih projekata bilo je mnogo drugih, koje nisam pomenuo. Radio sam ih za sebe ali i drugima. Ove koje sam naveo su oni koji su mi mnogo pomogli da bolje razumem teoriju ali i da ovladam praktičnim radom. Sa amateskom gradnjom nisam nikada prestajao, pogotovo od kada sam u penziji. "Practice makes perfect!"

Sl. 5. U Novom Sadu postavljam FT-101b i 5-el beam P5C sa HAM II rotatorom.

 

Sl. 6. Stanica proširena sa FT-221 za UKT, dogradjena linearnim pojačalom sa 2 x QB3/300 i elektronskim tasterom sa memorijom za tačke i povlake u CMOS tehnici.

1981. kupujem moj prvi racunar APPLE II+, sa dva disk drajva, sa operativnim sistemom DOS. Slotove sam popunio raznim proširenjima, tako da je razumeo i PASCAL-u, a u jednom slotu je imao i sat. Za sve to sam morao da izdvojim pravo malo bogatstvo, preko 6000 DM! Sada kada je bio tu, počeo sam da se spremam da krenem u svet digitalnih komunikacija. Prvi modulator/demodulator za RTTY je bio po DJ6HP. Bio je to odličan demodulator, modifikovao sam ga da da prima i CW. Ovaj modem, nažalost nije znao da kuca CW, ali su zato tu bili razni programi koji su to dobro umeli. Jedan, kojeg sam dugo za to koristio bio je HAMCOM. Od leta 1982 do danas, pored moje radiostanice uvek stoji bar jedan računar. Njime vodim dnevnike, kucam CW i naravno, radim sve digitalne načine rada. Nemogu vise da zamislim ozbiljan rad na amaterskoj radiostanici bez računara.

Početkom 1982. stize KIT za transverter 1.3GHz, od SSB Electronic. Tog proleća je uradjena i prva veza na tom opsegu. Antena je bila i danas popularni long loop od 32 el. Bazni uredjaj je bio FT- 480R.

Pomalo umoran od gradnji, odrzavam veze uglavno na RTTY i CW. Donekle je tome doprinela moja profesionalna angažovanost na razvoju jednog NC sistema u preduzeću.

Sl. 7. Levo dole home breved transceiver od 3.5 do 28 MHz, sa WARC bandovima. Levo gore RTTY/CW MODEM. Iznad MODEM-a FT - 480R. A u najvišem redu SWR metar i komanda HAM rotatora. Dale desno: KLM i TLA, lineari za 2m. U donjem redu APPLE II sa disketnim jedinicama. Iza tastare se naziru popunjeni slotovi. Odmah iznad je monitor i stampač.

1989. Sin Boris se ozbiljnije zainteresovao za RTTY i uradio par stotina veza. Nažalost to nije dugo trajalo. Novembra 1991. gine u saobraćajnoj nesreći a moja stanica je zaćutala na neko vreme.

Aprila 1994. se opet vraćam. RTTY sam dugo radio, ali se nisam takmičio. Kupujem FT- 990. Starog APPLE II šaljem u zasluženu penziju. Zamenjuje ga prvo 386, pa onda Pentijum 1. sa 160 MHz. FT- 900 ima CAT, sa kojim komunicira sa PC. Ovo je velika prednost, kod logovanja ne moram više da vodim računa o promeni opsega, načinu rada.... Sve to sada PC automatski unosi u nevnik.


28.12.1998., pred katolički Bozic, Peter, G3PLX (tvorac AMTOR-a), preko interneta nam poklannja program za konforniji način prenosa ASCII znakova : PSK31. Za dan dva nakupilo se nas nekoliko stanica radeći po bandovima sa ovim novim modom. Bio sam oduševljen da se text ispisuje na ekranu  i kada se, zbog QRM-a ili fedinga ili šuma, korespodent više nije čuo. I kakva elegancija, sa ovim modom sa 50 W se radilo kao sa 550 W RTTY (zahvaljujući uskom filteru programa za prijem). Peter (G3LPX) i ja smo se jednom bili dogovirli da se nadjemo na 10 MHz i radili dok je WOODPEEKER ometao po celom opsegu. PSK31 je bio toliko selektivan, da smo se smestili izmedju dva pika smetnji i nesmetano se dalje dopisivali. Mana tog programa tada, bila je u podešavanju frekvencije. Rx je morao da bude veoma stabilan i morao je da ima fino podesavanje QRG. Program bi "proradio" i počeo da ispisuje tekst tek kada bi RX bio podesen u opsegu od +/_ 4 Hz od QRG korespodenta. To nije bilo lako sa FT-990 a kamo li sa starijim uredjajima. Ovom programu su falili bufferi, bar jedan. Na molbu nekih od nas da ubaci bar jedan buffer, kako bi u toku prijema pripremali sledeću relaciju, Peter je to uradio ali je uradio nesto mnogo vise time sto je izvorni kod tog programa stavio na raspolaganje svima onima koji su bili voljni da ga upakuju u lepše ruho. Mnogi su ga od tada integrisali u svoje programe, koji su bili bolje opremljeni pratecim funkcijama. Pre svega, sa konfornim podešavanjem frekvencije (sa mišem), i mnogim bufferima. Danas se to nažalost preterano koristi, pa veze na PSK postaju bolno neinteresantne i dosadne.

Kod PSK31 je veoma je vazno voditi računa o podešenom nivo NF signala na ulazu Tx. Mnogi, iz neznanja ili nehata, prepobude predajnik i uz QRM po čitavom bandu ponište sve prednosti ovog, inače sjajnog moda.

Sl. 8. FT - 990, iznad AEA terminal PK - 900. U računaru je jos uvek neprevazidjeni "PORSCHE" za RTTY takmičenja : WF1B sa RITTY u TSR-u.


2000. godine se opredeljujem za nov uredjaj : FT - 1000MP Mark V. Skoro sav novac dobiven od prodaje FT- 990, otišao je na filtere novog uredjaja. Marko je bez filtara pravi bogalj. Zavisno od načina rada, odabiraju se i filtri. Samo sa znalačkim odabirom filtera, Marko pokazuje svoju pravo lice. Smetnje koje nastaju od signala lokalnih stanica, po ugradnji filtera, nestale su.

Krajem 2002. u RTTY CQWW poslednji put se ozbiljno takmičim. Nema više tog zadovoljstva, jedva sam izdržao tih 48 sati. Sa preko 150 raznih kontesta u dnevnicima ostavio sam takmičarski MIC, KEY i KEYBOARD.

Sa jačim računarima P3 i P4, koristim program za logovanje N1MM. Ovo je program koji takmičaru pruža najviše od svih postojećih koje poznajem. Grupa takmičara, entuzijasta, ujedno vrsni takmičari i programeri, već više godina programiraju i stalno nadogradjuju ovaj izvrstan program. Mnogi od nas koji ga koriste, svojim primedbama i predlozima ga dopunjuju, ukazujemo i na eventualne buggove. Ima odličan i veoma obiman HELP file. Izvrsno zna da kuca CW (podesivi parametri!) i koristi zvučnu karticu za slanje poruka u SSB. Za RTTY koristi osnovni program MMTTY a za PSK program MMVARI, sa svim prednostima koji ovi programi pružaju. PSK za razliku od RTTY, nije dobar mod za takmičenje. Prodje dosta vremena dok se računarai medjusobno sporazumeju. RTTY je u tome mnogo brži i  bolji.

Najbolji program za prijem i predaju RTTY, nesumnjivo je RITTY od K6STI. Nažalost, ovaj je program davno pravljen i pa koristi DOS i jedino klasičnu zvucnu karticu firme CREATIVE, serije SB16, SB32, SB64, SB128 (za AT slot!). Uz malo truda, ove kartice se jos uvek mogu naći kod trgovaca sa rabljenim računarima, po veoma niskim cenama. Za RTTY takmičenja, kombinacija programa za logovanje WF1B sa RITTY u TSR-u, je rešenje bez premca. Sve se to može strpati u neki stari računar sa DOS OS. i dobiti izvrsnu mašinu za RTTY takmičenja i DX rad.

Na Sl. 10. je stanica sa kojom sada radim. Najviše i sa uživanjem ipak slušam telegrafiju. Lepo kucanje doživljavam kao muziku. Za logovanje koristim N1MM. Uradim i po kog redjeg DX-a ili ekspediciju. U P3 sam ugradio SB32 i RITTY. Pomalo sam se umorio od takmičenja a njime uglavnom radim DX-ove koje na N1MM/MMTTY baš i nemogu da primam.

Sl. 9. FT - 1000MP Mark V (levo dole), iznad P1 (160 MHz) i P3 (1000 MHz). Desno od računara PK - 900, komanda rotatora T2x, iznad Noice Canceller ANC-4, desno dole IC - 910 (2m, 70 i 23cm). Iznad, linear JRL200f sa MOSFET tranzistorima. Iznad je Versa Tuner V, kojeg koristim za rad na 160m.

U jesen 2004. završavam transverter 2.3 GHz na 144. sa PA od 10 W (max 15), sa malošumnim antenskim pretpojačalom i parabolom od 1.2m. time sam QRV na svim opsezima od 1.8 MHz do 2.3 GHz.
Detaljan opis uredjaja se može naći na ovom sajtu pod TRANSVERTERI.

Sl. 10. Rast stanice je pratio rast antena. Na samom vrhu je 20 el. za 70 cm. Ispod nje 16 el. za 1.3G sa pretpojačalom. Treća odozgo je 10 el za 2m. Slede 8 el za 2m i 8 el za 70cm vert. polarizacija. Dole je PRO 57b, za sve opsege od 20m pa do 10m, zajedno sa MARS. (KT beam ujedno priblizava zemlju UKT antenama i popravlja vertikalni dijagram zračenja.) Desno je troelemntni QUAD za 50 MHz i jedan krak od dipola za 80/40m.

Na svom putu ka vrhu, nije išlo uvek sve lako i glatko. Relativno rano sam naučio da nema rezultata bez istrajnog učenja i upornog i poštenog rada. Sve drugo sem istrajnosti u učenju i radu nee dovesti do rezultata.

 

 

Februara 2005 god. Ristić Aleksandar Dipl. Ing.